Search

O ljubavi, prevari, patetici, stavovima i ljudima samima.

'Dobrodosli na aukciju dusa. Vas domacin je djavo. Dace vam sve sto pozelite, oduzeti sve sto volite. Ulaz je besplatan. Izlaza nema'

Ko si ti? Ko smo mi?

Ko? Jesi li se ikad zapitao? Ili je to samo jedna od prolaznih stvari u tom zivotu?

Ko? Jesam li ja jedna od onih koje kratko traju? Jedna za noc koja nam se cini kao godina.

Ko zelis da budem? Ona mala, povucena i stidljiva osoba koja ce ti prizati sve sto zelis ili ona hlana, odrasla od koje ces ljubav dobijati na kasicicu? Ili po malo od obe?

Reci, ko smo mi? Ko si ti?

Ti si tako odrastao i zreo, a sa druge strane vidim decaka u tebi koji zeli da izadje i pokaze se. Ili ga ja izazivam u tebi. Toliko neozbiljnosti, a opet toliko drzis konce.

Njisemo se vec neko vreme, kao pokreti savrsene sake, kao one koja dira savrseno poredjane zice na violini. A onda se sve uzburka, krece jace i jace, a zatim stojimo u mestu. Ne micemo se. Samo stojimo…

Ko smo mi? Reci?

Moje.

Sta je tvoje? A sta moje? Sta je nase?

Svi smo se to nekad zapitali. Jesmo li mi neciji? Misli li neko na nas u ovoj sekundi? Jesmo li necija opsesija? Koliko ce to trajati?

Sve to zelimo da znamo. I ono sto sve ovo povezuje, jeste odgovor. Jedan jedini. ‘Ne znam’, glasi on. Znate, vecina nas je imala one prave i iskrene ljubavi, ili ima, ili nema. I svi mo prosli kroz ovo. Ali sta je sledece? Hocemo li ostati ti neciji? Hoce li to trajati do kraja zivota? Jesmo li samo usputna stanica i izgubljeno vreme ili je to ono pravo? Cista psihologija. I manje vise nada. Dacu jedan glupi primer. Nago telo i ono potpuno obuceno skupom odecom. Sve je to isto, bili goli ili obuceni. Ako me razumete. Potrebna je jedna sekunda da ono moje postane tudje nesto. Nazalost.

Medjutim, niko vam ne moze oduzeti to vase iz vas. Iz vaseg poslednjeg atoma tela, iz vaseg postojanja i duse. Ne, sve dok vi ne pustite.

Mozda ne razumete ono sto hocu da kazem. Potrebno je malo razmisljanja. Setite se ‘ljubavi svog zivota’ i neke prolazne ljubavi. Jel vam sada jasnije? 🙂

Kada sam znao da te volim.

Beograd, 18.03.2016.

Klasicno izbegavanje predavanja i cimanje prijatelja za ispijanje popodnevne kafe. I to uspesno. Iako sam morao da slusam satima o politici i totalno meni nezanimljivim temama, ipak sam prihvatio. To je onaj deo gde birate sve ili nista. Jer sam znao sta me ceka. To je dan vracanja iz Austrije, dan kada cu te bolje upoznati. NAS DAN. Da li da se javim prvi? Kako to ono bese ide? Da li da odam utisak stidljivog decacica ili da budem inicijator. Ma ko ga jebe, prvi cu, pa kud puklo. I tako, prepiska se oduzila, pomislih nista od toga. Kad ono, postade zanimljivo. Dobih poziv na zajednicko tusiranje. Cekaj malo, na sta ti ja licim?! Pomislih. Zar tako? Prema totalnom neznancu. Mada danas je to in. Pozivati strance kod sebe kuci i inati blind dejtove sa raznim vrstama ljudi, rezultat je sta? Jednokratni sex, izguzvana postelja i osecaj kajanja. Ili sam sve to pogresno protumacio i jos sam nezreo? Kako bilo, srdacno odbijam i potenciram nesto javnije vidjanje. Lose je krenulo, lose… ali kraj nije uvek kraj kada nam se cini. Nekad je i pocetak. Pravi pocetak tek sledi. Kraj Knez Mihajlove, prilazi mi to drzanje, na neki nacin grandiozno, na neki nacin senzualno, vec osecam tu prijatnu tenziju u grudima. Plave oci i blago kovrdzava kosa, prelep osmeh. Nogu pred nogu, sve do Trga Republike. Neko neobavezno cavrljanje. Bicu iskren, ne secam se veceg dela nase price, znam da se secam tog lica, tog stava, tog hoda, tog oblika. Uzajamno bockanje recima, mnostvo ljudi oko nas, lica uz lica. Tenzija raste. Zelim tvoje usne na svojima. Lica nam obasjava sunce, sve smo blize. Ne zelim to ovako, ne pred svima. Zelim taj momenat da sebicno ukradem za sebe, za nas. Vec u sledecem trenutku smo u uglu nekog polu mracnog i zadimljenog kafica, opet ista prica, cavrljanje. Ne zatvaras usta, u svemu se slazem sa tobom iako ne znam o cemu pricas. Gutam te ocima i zelim samo za sebe. Nisam siguran da li je to dobro. Po tebe? Po mene? Zamisljam nase usne kako igraju zajedno, znam da mi pricas o plesu i koliko to volis. Igraju tango, onaj isti koji smo ucili da plesemo ubrzo potom. Trudim se, trudim se da te slusam. Ali mene srce ne slusa. Telo me ne slusa. Blizu sam. Osecam kako dises. Usnama se stapamo u jedno. Disemo! Volim te, duboko u sebi, od tada. Tek sada to shvatam. 

Advokatska kravata.

Da li ste imali prilike da se suocite sa ovako necim? Da li ste bili ugladjeni? Ustogljeni? Ispunjavali svaki hir i zelju? Povinovali se vremenu i nedostatku istog? Da li vas je ista gusila?

Jeste. Naravno da jeste. Bar jednom, dva puta… 100 puta. Znam da jeste. Mozda ne prizajete sebi, ali hocete.

Jednom, mnogo puta ziveli ste u iluziji ljubavi, odnosno navici. Da ugodite partneru, misleci da godite sebi. Ali ne, samo zivite pravilima sveta oko vas i nekoga ko vas/nas gusi. A kravata steze i steze, dok ne pretegne. Onda puca sve. Zasto?

Zar nije lakse skinuti je nakon napornog dana i ispiti casu dobrog vina. Ili drugim recima, skinuti tudje zelje i nepaznju sa vrata posvetiti se sebi i dati sebi sve ono zapostavljeno vreme, taj neko je zapravo casa dobrog vina koja dolazi na kraju. 🙂

Bol u stomaku.

Kada pomenete bol u stomaku, mnogi misle na realan, stvaran bol. Donekle jeste tako u ovom slucaju, ali i nije. Mnogogodisnji problemi, porodica, prijatelji, ljubav, nepravilna ishrana, nespavanje, dve paklice cigareta na dan. Sve to dovede do tromesecnog boravka u bolnici. Bez ljubavi, porodice, prijatelja, snage, pica, cigareta. Sigurno vam se desio taj bol u stomaku, nekada. Bar iz prvog dela, drugi je nebitan za vas. Slabost, poistovecena za zeljom. Da ustanete i borite se. Za sta? Za ljubav. Jer to je ono jedino sto nas odrzava, mene. Zar ne?

Cak i oni sa puno mrznje umeju da vole, bar sebe, na kraju krajeva. I to se racuna kao ljubav. Zar ne.

Vratimo se na ono, ustati i boriti se. Da, uvek se pojavi ta osoba. Osoba koja vas obori sa svega na cemu stojite. Na cemu stojite zapravo? Ponosu? Podu? Zelji? Seksu? Pozudi? Nije ni vazno, vazno je da vas je oborila. Vazno je da vam je izazvala bol u stomaku, tada cete jedino znati da vredi. Vazno je da vas je oborila sa onoga na cemu stojite. Da vas je promenila… Na bolje.

Blog at WordPress.com.

Up ↑