Sta je tvoje? A sta moje? Sta je nase?

Svi smo se to nekad zapitali. Jesmo li mi neciji? Misli li neko na nas u ovoj sekundi? Jesmo li necija opsesija? Koliko ce to trajati?

Sve to zelimo da znamo. I ono sto sve ovo povezuje, jeste odgovor. Jedan jedini. ‘Ne znam’, glasi on. Znate, vecina nas je imala one prave i iskrene ljubavi, ili ima, ili nema. I svi mo prosli kroz ovo. Ali sta je sledece? Hocemo li ostati ti neciji? Hoce li to trajati do kraja zivota? Jesmo li samo usputna stanica i izgubljeno vreme ili je to ono pravo? Cista psihologija. I manje vise nada. Dacu jedan glupi primer. Nago telo i ono potpuno obuceno skupom odecom. Sve je to isto, bili goli ili obuceni. Ako me razumete. Potrebna je jedna sekunda da ono moje postane tudje nesto. Nazalost.

Medjutim, niko vam ne moze oduzeti to vase iz vas. Iz vaseg poslednjeg atoma tela, iz vaseg postojanja i duse. Ne, sve dok vi ne pustite.

Mozda ne razumete ono sto hocu da kazem. Potrebno je malo razmisljanja. Setite se ‘ljubavi svog zivota’ i neke prolazne ljubavi. Jel vam sada jasnije? 🙂

Advertisements